Osim malog broja profesionalaca i onih koji su o njoj znali iz porodičnih priča, sorta grožđa BAGRINA je dugo bila prilična nepoznanica i tavorila je “u zapećku”. Vinskom scenom Srbije dugo vremena su paradirale internacionalne sorte, razni sovinjoni, šardonei i slične sorte koje su donete iz sveta. Tek zadnjih 10-ak godina je donelo promenu i vraćanje vinogradara i vinara nekim sortama koje su predstavljale osnovu srpskog vinogradarstva i vinarstva u vekovima iza nas. Sa uspehom su se na scenu vratili tamjanika, prokupac i grašac. Ali, taj talas revitalizacije je nekako zaobišao bagrinu. Sve do trenutka kada je negotinski vinar i vinogradar Nikola Mladenović – Matalj odlučio da se njome ozbiljnije pozabavi. Takođe, popularnosti ove sorte doprinela je i TV serija “Tajna vinove loze” u kojoj je bagrina bila glavni akter.
Ali, šta kaže nauka? Tek je trebalo raditi… Odrađena su uzorkovanja na terenu, uzorci su poslati na analize i dobijeni su rezultati. Navedene analize su potvrdile autohtonost za prokupac, bagrinu i začinak, ali im, na žalost, nisu pronađeni roditelji. Za tako nešto je neophodan još veći broj uzoraka sa kojima bi se radilo. I ovom prilikom su genetske analize sprovedene u inostranstvu, u specijalizovanoj laboratoriji instituta Maks Plank u Tibingenu (Nemačka). Poređenja uzoraka su rađena sa uzorcima iz baza VIVC (Vitis International Variety Catalogue) i ICVV (Institute for Grape and Wine Sciences DNA database). Čitav projekat su realizovale domaće institucije u saradnji sa saradnicima iz inostranstva. Projekat je trajao od 2021. do 2022. godine, a nosilac je bio Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. I to je bio tek početak.
Nastavak je usledio već iste godine kroz projekat nazvan “POTVRDA AUTENTIČNOSTI I DEFINISANJE ENOLOŠKOG POTENCIJALA VINOVE LOZE SORTE BAGRINA U CILJU REVITALIZACIJE, OČUVANJA I UNAPREĐENJA TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE VINA OD OVE STORTE”. Iza projekta je stalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sa finansijama neophodnim za realizaciju, a nosilac je Poljoprivredni fakultet u Kruševcu koji je deo Univerziteta u Nišu.
Pomenuti projekat se sastoji iz čitavog niza aktivnosti koje imaju za cilj da bagrinu približe srpskim vinogradarima i vinarima, da je bliže predstave ljubiteljima i potrošačima vina i da još doprinesu naučnom sagledavanju ove zanimljive sorte. Neki od rezultata koje treba da dostigne projekat ili su oni već realizovani su:
– Definisan genetski profil sorte bagrina: dobiće se pouzdani podaci neophodni za definisanje porekla sorte bagrina, kao i tačna i pouzdana identifikacija ove sorte.
– Definisani standarni parametri kvaliteta šire i vina dobijenih od sorte bagrina: definisani svi standardni tehnološki parametri sorte.
– Određen aromatski profil vina dobijenih od sorte bagrina: sprovedena identifikacija i kvantifikacija karakterističnih aromatičnih jedinjenja.
– Definisane senzorne osobine vina dobijenih od sorte bagrina: dobijeni podaci o senzornim karakteristikama ovih vina.
– Izrađena studija „Enološki potencijal sorte Bagrina“: biće predstavljen enološki potencijal ove sorte, preporuke za primenu savremenih tehnologija na bazi tradicionalnih vrednosti, a sve u cilju proizvodnje vina koja po kvalitetu i autentičnosti ne zaostaju za svetski poznatim vinima vrhunskog kvaliteta.
– Organizovan seminar u cilju popularizacije vina od starih lokalnih sorti
– Predstavljeni rezultati projekta korisnicima projekta i široj javnosti: organizacija stručnog skupa zainteresovanim vinarima i vinogradarima, potrošačima, predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, fakulteta, instituta i sl.
JOŠ MALO O BAGRINI
Naziv bagrina, najverovatnije, potiče od srpskog imena za bagrem (Robinia pseudoacacia), jer se, po nekima, u vinu može prepoznati sladak miris njenog cveća. Ova bela sorta grožđa potiče iz graničnih regona Rumunije i Srbije, možda još bolje rečeno “poreklo vodi sa istorijskih pejzaža Banata, sa Balkana”. Ova stara balkanska sorta se danas gaji u Timočkoj Krajini, u Rumuniji i u Bugarskoj. Za njeno ime postoji čak oko 60 sinonima, što svedoči o velikoj starosti i (nekada) širokoj rasprostranjenosti ove sorte. Neka od njenih imena su Hellrothe Müllerrebe, Ungarstock (u Nemačkoj i Austriji); Bagrena, Bagrina crvena, Bagrina krajinska, Bragina Rara, Bagrina Rošie, Červená Dinka, Chervená Dinka, Crvena Dinka, Turska ružica (Hrvatska, Crna Gora, Srbija); Bagrina Rara, Braghina, Braghinâ, Braghinâ Albă, Braghinâ Deasa, Braghină de Drăgăsani, Braghină Rosie Rara, Vulpe Roşie Bătută (Moldavija, Rumunija); Törökdinka, Vörös Dinka (Mađarska).
Čokot bagrine je bujan, a grozd srednje veličine ili veliki, najčešće rastresit ili rehuljav. Bobica je pri normalnoj oplodnji srednje veličine, okrugla ili neznatno spljoštena, pokožica tanka, neprozračna, pokrivena obilnim pepeljkom. Boja bobica je vrlo specifična, od bakarne do potpuno bele boje, što potvrđuje činjenicu da je kod ove sorte prisutna velika raznolikost i broj varijeteta. Ipak, iskustva vinara su da beli varijetet daje niži kvalitet vina, dok je crveni znatno bogatiji aromatičnim materijama te se, praktično, ovaj varijetet smatra najpogodnijim za proizvodnju vina.
Bagrina je otporna na pepelnicu i botritis, a nešto manje i na plamenjaču. Sazreva kasno, u trećoj i četvrtoj epohi, a bere se krajem septembra ili početkom oktobra. Karakteristika ove sorte je da nije samooplodna, jer je cvet morfološki i funkcionalno ženski – s pet povijenih prašnika u kojima se obrazuje sterilan polen. Zbog toga je oplodnja cvetova neregularna i za njeno oprašivanje je neophodna druga sorta. Dobrim oprašivačima bagrine smatraju se sorte prokupac, smederevka i plovdina. U godinama kada je oprašivanje dobro, sorta rađa obilno, čak toliko da se mora raditi ozbiljna redukcija. Međutim, zbog specifičnih zahteva sa oprašivanjem (neophodnost druge sorte, odgovarajući klimatski uslovi) otežano je projektovati rod i planirati proizvodnju vina.
Kao zaključak: cilj svih aktivnosti je revitalizacija i očuvanja sorte bagrina. Klonskom selekcijom bi se možda pronašle i umnožile jedinke sa dvopolnim cvetom. Na ovaj način, bi eventualno bio rešen problem kod oprašivanja, neredovnog prinosa koji se koleba od 3 do 18 t/ha. Srpsko vinogradarstvo i vinarstvo bi dobilo još jednu lokalnu, autohtonu sortu, i time bi se doprinelo raznolikosti i specifičnosti ponude. To, na dalje, dovodi do kvalitetnije vinske i turističke ponude, i u krajnjoj liniji, do više prihoda u vinogradarstvu, vinarstvu i turizmu.
